Vec dve nedelje su prosle otkako sam napustila uzavrelo africko tle i vratila se u beogradsko sivilo i gungulu. Svako putovanje izuzetno prija i u normalnim okolnostima, a kamoli sada kada treci talas nevidljivog neprijatelja preti da nas poklopi. No, Kofernjaca je tu da vas razgali i kad je najteze i odvede vas na neka lepsa, drugacija mesta i sa vama podeli iskustva, zapazanja, lekcije stečene na posecenoj destinaciji.

Moram priznati da mi je ovo putovanje i izmestanje iz visemesecne mrmot komforne zone ucmalosti, neizvesnosti, a opet monotone predvidivosti, ali i stresa, bilo jako potrebno i lekovito. Za nekog ko letuje u Grckoj kategoricno, od detinjstva, odlazak u Egipat je bio veliki kulturoloski sok. Toliko intenzivan, da sam po sletanju na „prijatnih“ 35 stepeni, sa „manje“ prijatnih beogradskih 15, postavila sebi pitanje sta mi je ovo trebalo. Nakon trocasovnog leta i prolaska raznih administrativnih procedura u cilju sprecavanja opake zaraze, napokon smo napustili sigurnost Air Cairo aviona i avantura je mogla da pocne. Bukvalno odmah. 

O ovoj zemlji nisam nista preterano znala izuzev onog sto sam cula iz tudjih prica i istorijskih cinjenica o starom Egiptu koje su mi jos davno servirale profesorke istorije i lkovnog.

No, ovaj post nece biti o piramidama, Luksoru, Nilu, hronologiji egipatskih dinastija niti o stvarima koje egiptolozi godinama unazad istrazuju i o cemu su ispisane knjige i knjige.

Ideja mi je da perom prenesem ambijent, energiju, sto bi mladi rekli, vajb ovog podnevlja, mentalitet, posebnost i misterioznost i docaram kako je to biti u resortu. Verovatno sam jedna od retkih koja je to tek sad otkrila, ali za sve postoji prvi put.

Dakle, u ovu avanturu „varanja“ Grcke sam se upustila sa jakom zenskom ekipom. Na celu zenske brigade, rame uz rame, je bila moja tetka i dugogodisnji partner u zlocinu, a uz nju moja stara drugarica i njena koleginica sa faxa. Smatram da sam odabrala idealnu saputnicu za ovaj prelaz, jer je tetka takodje okoreli obozavalac Grcke i takodje joj je prvi put bilo da letuje u Egiptu, te nam je pocetna reakcija zblanutosti i adaptacije bila identicna. Trazile smo Grcku usred pustinje, ali ni traga od nje. Te smo resile da maksimalno uzivamo u onome sto nam se trenutno nudi i prilicno uspele u tome.

Vec po sletanju su nas brojni vozaci kombija opsedali i pitali u kom smo hotelu. Onako smlacene od ranojutarnjeg leta nismo znale za sebe, ali smo odmah osetile te njihove pohotljive poglede i laskanje. U Egiptu se zena cesto oseti kao neka sitna, preplasena riba koju opsedaju ajkule zeljne ukusnog plena te se sa tim treba izboriti. Na njihovu laskavost, slatkorecivost i preteranu ljubaznost se brzo naviknete, ali u nekim trenucima vam bude previse.

No, nakon ukrcavanja u kombi sa leopardskim sedistima u kom se dovoljno glasno cuju zvuci lokalnog folkora, stigosmo do izabranog resorta. Usput sam gledala zadivljeno u sve te palate od hotela i u neverici analizirala njihove proporcije. Osetila sam se kao u mom omiljenom crtanom Aladin i pocela da uzivam u carima orijenta, ali je trebalo vremena da se naviknem na sve sto cini ovaj deo Afrike i ovo putovanje.

Vec na recepciji smo se uverile u moc pregovaranja i baksisa po kom je ova civilizacija nadaleko poznata. Tako nam je taj isti baksis obezbedio prelepu sobu sa velikim balkonom, blizinu mora i zanosni pogled. Do sobe su nas odvezla golf kola koja su jos jedan detalj koji doprinosi ugodjaju. Nakon smestanja u sobu, ubrzo smo upoznale i sobara i domara i obasula nas je ta njihova prenaglasena ljubaznost i zelja da gost ni u cemu ne oskudeva i da ucine sve da se osecamo prijatno. 

Prvog dana smo bile prilicno umorne od cele peripetije, te smo se lenjo spustile do obliznjeg bazena koji je kao i plaza radio do 18h, nakon cega bi se cuo zvuk pistaljke za izlazak napolje. Jedva sam cekala da se bucnem i kuliram, ali ne lezi vraze. Svaki cas su nam nudjeni neki izleti, vrlo brzo smo se sprijateljile sa svim konobarima, menadzerom bara, covekom koji drzi apoteku na plazi pa po bazenu nudi uzorke svojih egzoticnih proizvoda u vidu kamiljeg mleka, zmijskog ulja i jos mnogo cega.

All inclusive koncept mi je isto bio nov i trebalo je vremena da se naviknem da je sve ukljuceno u cenu i na satnicu. U hotelu su postojala dva restorana u kojima se sluzio dorucak, rucak i vecera, a pored toga je postojala opcija neka tri, a la carte restorana u kojima se sluzila internacionalna i meditersnska kuhinja.

Ja sam neko ko voli da eksperimentise sa ukusima, ali ne mogu reci da je egipatska kuhinja medju najukusnijim koje sam probala. Nekako sam stalno imala utisak suvoce u ustima i ti njihovi ukusi su mi bili previse neobicni i zacinjeni, pa i nisam nesto uzivala u obrocima. Zbog korone su nam svaki put merili temperaturu na ulazu, a svedski sto je ukinut. U nasem hotelu je odselo jako puno Arapa, tako da smo se neretko laktali za tanjir i hranu.

No, i to je deo smeka ovakvog letovanja. Na plazi je postojao beach bar u kome se sluzio fast food, ali je on radio samo do 4, pa smo cesto tu rucali picu ili pomfrit egipatskog ukusa. 

Postojale su 3 plaze u blizini hotela. Tu najlepsu nam je drugog dana otkrio promoter izleta Ahmed i do nje je trebalo 10 min hoda po suncu sto bas i nije bio ugodjaj, pa smo vise vremena provodile pored bazena, jer u blizini te tirkizne lagune nije bilo ni toaleta a ni bara sa hranom. Za mene mrcinu, hejterku vrucina, je to bio podvig.

Sustinski je sve drugo bilo blizu, uvek je pirkao vetar koji je vrucinu cinio podnosljivijom, hotel je nudio mnostvo sadrzaja pokraj bazena poput zumbe, aquabika, joge i svi ti animatori su cinili deo atmosfere. 

Ceo taj boravak u resortu je kao u nekoj komuni gde se vremenom upoznas sa svima, svi ti se javljaju, caskaju sa tobom i kao da zivis tih nedelju dana tu. Ovaj period je sasvim dovoljan da od pocetnog soka predjes u fazu prihvatanja i adaptacije na sve, pa ti se po povratku ne ide kuci.

Ono sto pored nasrtljivih Egipcana, baksisa, pustinje, suvog vazduha, tropskih temperatura i nasmejanog osoblja jos cini boravak u Egiptu jesu stomacne tegobe usled te neke bakterije koju mi Evropljani tesko podnosimo. Naravno da moj osetljivi stomak nije odoleo izazovu ispijanja velike kolicine njihovih ledenih buckuris sokova od ananasa i drugog voca, pa sam iskusila i cari klinike u resortu, ali imam sve reci hvale za doktora Muhameda koji me je brzo osposobio zahvaljujuci njihovim konjskim probioticima i umirio me kad bih pocela da pacinim, jer sam hipohondar i prpadzija zbog bogate zdravstvene zaledjine.
Iz toga se na kraju izrodilo zanimljivo poznanstvo, a nas vodic Dusan je takodje bio divan i za svaku pohvalu, pun strpljenja i korisnih informacija, a kako zna grcki, svaki trenutak sam koristila za caskanje na istom, pa bi me odmah obuzela neka toplina oko srca.

Unutar samog hotela smo imali i par radnjica na raspolaganju sa suvenirima, slikama na papirusu, sa tehnikom i opremom za mobilni sto je korisno obzirom da je u Egiptu neophodno nabaviti njihovu karticu zbog interneta i memorije. Egipcani su vesti trgovci od davnina pa se nemojte cuditi ako vas u kratkom roku sprovedu od ducana do ducana, obasipajuci vas komplimentima i raznoraznim proizvodima.

Nije redak slucaj da vas neko od prodavaca pozove na caj, kao nas simpaticni prodavac iz papirus radnje. U toj radnji smo se osecale kao kod kuce, a caj od palminog ploda je bio izvrstan. Muslimanske zemlje su idealne za pasionirane ljubitelje cajeva poput mene i slabog konzumenta alkohola. 

Kada je rec o zabavnom programu, pored jednog od bazena je svako vece bio drugi koncept i tematsko vece, od latino muzike do trbusnog plesa itd. Program se zbog korone zavrsavao vec u 23h. Za pivopije ovo nije obecana zemlja jer se pivo sipa u male plasticne case, postoji mogucnost da se nabavi u limenci, ali je to vrlo napeta misija.

Usled stomacnih tegoba sam neke stvari propustila poput odlaska u obilazak Hurgade i u klub ali sam od devojaka cula da je voznja bas bila zabavna kao i muzika koja ju je pratila. Svako iskustvo sa lokalcem na nekom putovanju je autenticno i nezamenljivo. Preporuka je da se u obilazak krene sa njihovim vozacem od poverenja, jer se time smanjuju sanse da vas lokalci dodatno opsedaju.

Kada je rec o izletima, od brojnih koje su nam nudili, opredelile smo se za Rajsko ostrvo i Orange bay na Giftun ostrvu, koja je novijeg datuma. Nase agencije su skepticne prema njihovim i ne preporucuju te izlete, ali smo mi bas bile zadovoljne i organizacijom i bezbednoscu i programom. Uglavnom je izlet koncipiran tako da se prave dva snorkling stajanja, potom rucak i odlazak na odabranu plazu pa u povratku pecanje ili water sportovi. Brod kojim smo isli na Orange bay je za nijansu bolji i komforniji, sa boljom nastresnicom i u ovom izletu sam vise uzivala, a i ta plaza mi se vise dopala, iako ima dug plicak.

Ceo utisak je bio nalik boravku na nekom egzoticnom pustom ostrvu, poput  filma „Plaza“. Sunce nas je toliko opilo i opustilo da smo zapale u neko lelujavo, meditativno stanje, slusale rege i plutale po plicaku i upijale sto vise vitamin D koji dugo necemo moci ponovo da apsorbujemo. Svaki minut na ovoj pescanoj, barsunastoj plazi je bio dragocen i prebrzo prolazio, a slike sa ovog mesta smo se trudile da sto duze zadrzimo u memoriji. Pesma Merlinke „I wanna be loved by you“, koju je pevala u kultnom, meni omiljenom klasiku „Some like it hot“, nas je ispratila sa ovog ostrva, sto je bilo nalik snu iz kog ne zelite uskoro da se probudite. Raskosni podvodni svet Crvenog mora je nadaleko poznat, a dodirivanje korala ili cupanje kao i vadjenje bilo cega iz mora je strogo kaznjivo i to postujem.

Vodici na oba izleta su bili grlati i harizmaticni, imali smo naziv grupe uvek, sto je bilo od vaznosti u mini snorkling ekspedicijama koje su zamisljene kao grupno iskustvo. Moram priznati da iako sam nabavila prigodnu masku za ovu avanturu koja pokriva celo lice, nisam se usudila da se u nju upustim zbog velike dubine, talasa, boje mora i samog izgleda koralnog grebena koji spolja deluje kao neka velika modra mrlja okruzena beskrajnim tirkiznim morskim prostranstvom. 

Kao ribi u horoskopu i velikom ljubitelju vode, ovo jeste bio presedan, ali uvek slusam unutrasnji osecaj i ako mi on kaze da nesto ne radim, ja ga poslusam. U blizini naseg hotela se takodje nalazio jedan od najlepsih koralnih grebena, ali nesto treba ostaviti i za sledecu posetu. 

Na prvom izletu smo imali vodica Jamaicu, koji je vedrog i letnjeg africkog duha u rege stilu svako malo uzvikivao „No woman, no cry, no hasis, no fly.“ 

Cesto su lokalci znali da mi kazu: „You have a lovely smile“, sto sam kasnije ustanovila i sama, gledajuci slike. 

Na drugom izletu nam je vodic bio Rocky, pomalo strog, ali simpatican kome je kraba Marko najbolji drug, a zastitu od sunca je saljivo potrazio pod sirokim obodom mog ljubicanstvenog sesira, kupljenog specijalno za ovu destinaciju. 

Na oba izleta su bili fotografi koji dodatno doprinose promociji izleta i agencije, pa me je fotograf sa prvog izleta iz nekog razloga pikirao i umorio brojnim zahtevima kako da stanem i uvucem stomak, da bi kasnije taj disk prodao za 10 evra, a kvalitet je bio smesan. Al ovce su vazda bile za sisanje. Ja sam samo htela da uzivam pod suncobranom i brckam se u toj kristalnoj, tirkiznoj boji, ali avaj. Neki saletac bi uvek vrebao iza coska, pa se naoruzajte strpljenjem drage zene, ako Egipat bude vas izbor.

Pored ovih izleta, u ponudi su i poseta Kairu i Luksoru, plivanje sa divljim delfinima, ronjenje, obilazak akvarijuma i jos mnogo toga.

Na kraju, nadam se da sam uspela da docaram atmosferu i ambijent jednog egipatskog letovanja i pustinjskog resorta. Falice mi prijatne, vetrovite, misticne egipatske veceri, njihova ljubaznost i usluznost i tretiranje kao da sam bozanstvo, verovatno zbog bele puti, za njih egzoticne i neobicne. Za tetku su svi mislili da je njihova. 

Falice i peskir u obliku labuda ili srca koje nam je ljupki sobar svakog dana drugacije aranzirao. Sve u svemu, drago mi je da sam isla u Afriku, bez da sadim papriku i da sam dozivelo jedno novo, egzoticno letovanje. 

Osmeh i duh lokalaca cu jos dugo pamtiti, a mislim da te Egipcani najvise nauce zahvalnosti za sve sto novi dan pruza i nosi. Jako su vesti trgovci, vredni i zavodljivi, zene prosto obozavaju i to ne kriju i uzivaju u flertu na svakom koraku. Cak da sam isla u muskoj pratnji, ne bi bio drugaciji scenario. 

Celo ovo putovanje je bilo nalik nekom ludom filmu, u koji me je neko samo bacio, bez pripremljenog teksta i scenarija. 

Nadam se da cu iduceg leta uspeti da nadoknadim zal za Grckom, a do tada cuvajmo se i cuvajmo razum. Nova cuda nam se spremaju i treba naci adekvatno bekstvo i terapiju. Ja sam svoje nasla u pisanju, a vi se snadjite. Cmok od Kofernjace i pratimo se.